Po­sli­je ve­li­kog uspje­ha no­vog isto­rij­skog ro­ma­na Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća ,,Grof Sa­va Vla­di­sla­vić”, ko­ji je ob­ja­vljen po­čet­kom ju­na, ,,Ar­hi­pe­lag” je ovih da­na ob­ja­vio i no­va iz­da­nja isto­rij­skih ro­ma­na ovog pi­sca: ,,Vi­tez u do­ba zla” i ,,Be­ču na ve­ru”. Ova dva isto­rij­ska ro­ma­na Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća po­sve­će­ni su de­spo­tu Ste­fa­nu La­za­re­vi­ću i Ve­li­koj se­o­bi Sr­ba 1690. go­di­ne.
,,Vi­tez u do­ba zla” je isto­rij­ski ro­man o de­spo­tu Ste­fa­nu La­za­re­vi­ću. U ovom ro­ma­nu uz­bu­dlji­va pri­ča o Sr­bi­ji XV vi­je­ka da­ta je kroz po­vi­jest o in­tim­noj i dr­žav­nič­koj dra­mi de­spo­ta Ste­fa­na ko­ji ob­na­vlja Sr­bi­ju po­sli­je ko­sov­skog po­ra­za po­sta­ju­ći pr­vi srp­ski vla­dar ko­ji Sr­bi­ju po­ve­zu­je sa Evro­pom. ,,Vi­tez u do­ba zla” je pri­ča o vi­te­zu i di­plo­ma­ti, o jed­noj od naj­za­ni­mlji­vi­jih lič­no­sti sred­njo­vje­kov­ne srp­ske isto­ri­je, o pje­sni­ku ko­ji bi­ra Be­o­grad za svo­ju pri­je­sto­ni­cu, kao i o ta­jan­stve­nom re­du Zma­ja či­ji je de­spot Ste­fan je­dan od naj­va­žni­jih čla­no­va. Pri­ča o srp­skoj isto­ri­ji u ro­ma­nu ,,Vi­tez u do­ba zla” za­sno­va­na je na obim­nim is­tra­ži­va­nji­ma gra­đe i na sna­žnom umi­je­ću isto­rij­ske re­kon­struk­ci­je Ni­ko­le Mo­rav­če­vi­ća.
,,Be­ču na ve­ru” je isto­rij­ski ro­man o Ve­li­koj se­o­bi Sr­ba i o Sr­bi­ma u Ugar­skoj u XVI­II vi­je­ku. Mo­rav­če­vi­ćev ro­man je upe­ča­tlji­va pri­ča o dra­mi svi­je­ta ko­ji u Ve­li­koj se­o­bi pred tur­skom voj­skom bje­ži pre­ko Sa­ve i Du­na­va, gdje po­sta­ju voj­ni gra­ni­ča­ri u stal­noj bor­bi za svo­ja pra­va. Mo­rav­če­vi­će­va sa­ga o Ve­li­koj se­o­bi i o Sr­bi­ma u Ugar­skoj pra­ti ve­li­ke isto­rij­ske do­ga­đa­je i obič­na zbi­va­nja u ljud­skoj sva­ko­dne­vi­ci, zna­me­ni­te isto­rij­ske fi­gu­re tog vre­me­na i obič­ne lju­de uhva­će­ne u ma­ti­ci isto­ri­je. Ro­man ,,Be­ču na ve­ru”, na jed­noj stra­ni, pri­po­vi­je­da o sud­bi­ni po­ro­di­ce Vuk­če­vić ko­ja se pred uda­ri­ma isto­rij­skih pri­li­ka skla­nja iz Ra­ške, da bi pre­ko krat­kog za­dr­ža­va­nja u Be­o­gra­du do­spje­la u pro­stor Voj­ne gra­ni­ce. Sli­ka isto­ri­je po­sta­je po­go­to­vu upe­ča­tlji­va ka­da se pred­sta­vi njen udio u po­me­te­nim ži­vo­ti­ma obič­nih lju­di ko­ji su se na­šli u sa­svim no­vom okru­že­nju, iz­van do­ta­da­šnjeg ži­vot­nog is­ku­stva. Na dru­goj stra­ni, ovaj ro­man re­kon­stru­i­še slo­že­ne isto­rij­ske, po­li­tič­ke i dru­štve­ne okol­no­sti ži­vo­ta iz­bje­glih Sr­ba i nji­ho­ve du­go­vre­me­ne bor­be za obe­ća­na na­ci­o­nal­na pra­va. Po­sli­je go­di­na te­melj­nog is­tra­ži­va­nja Mo­rav­če­vić je na­pi­sao uz­bu­dljiv isto­rij­ski ro­man u ko­me pli­je­ne i za­ni­mlji­vost pri­ča­nja i oži­vlja­va­nje isto­rij­skih do­ga­đa­ja. Na po­čet­ku sva­kog od se­dam po­gla­vlja ro­ma­na ,,Be­ču na ve­ru” na­la­zi se po jed­na isto­rij­sko-ge­o­graf­ska ma­pa po­du­nav­skog svi­je­ta u XVI­II vi­je­ku.
A.Ć.


Isto­rij­ski ro­ma­ni

Ro­đen u Za­gre­bu 1935. go­di­ne, Ni­ko­la Mo­rav­če­vić, pi­sac isto­rij­skih ro­ma­na i isto­ri­čar knji­žev­no­sti, po za­vr­šet­ku Aka­de­mi­je za po­zo­ri­šnu umet­nost Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, oti­šao je u Ame­ri­ku, gdje je ma­gi­stri­rao na po­zo­ri­šnom od­sje­ku Umjet­nič­kog in­sti­tu­ta u Či­ka­gu i dok­to­ri­rao na od­sje­ku za svjet­sku knji­žev­nost Uni­ver­zi­te­ta dr­ža­ve Vi­skon­sin u Me­di­so­nu. Po­sli­je dvi­je go­di­ne do­cen­tu­re na ko­le­džu Sti­vens u dr­ža­vi Mi­zu­ri, pre­šao je na od­sjek svjet­ske knji­žev­no­sti Uni­ver­zi­te­ta dr­ža­ve Ili­noj u Či­ka­gu, gdje je 1968. una­pri­je­đen u van­red­nog, a 1971. u re­dov­nog pro­fe­so­ra. Na Uni­ver­zi­te­tu u Či­ka­gu bio je pro­fe­sor, osni­vač i šef od­sje­ka sla­vi­sti­ke, a po­tom i pro­rek­tor Uni­ver­zi­te­ta. Bio je osni­vač i pet­na­est go­di­na (1980-1994) glav­ni ured­nik je­di­nog na­uč­nog ča­so­pi­sa u Ame­ri­ci po­sve­će­nog srp­skoj kul­tu­ri, ,,Ser­bian Stu­di­es”.